Diplomata Zoran Milivojević rekao je da postoje tri stvari koje nas opredeljuju za dobre državne odnose sa Vatikanom, a jedna od njih je što Vatikan ne priznaje samoproglašenu nezavisnost Kosova.
U Beogradu je prošle nedelje boravio državni sekretar Vatikana, Pjetro Parolin, što je bila prva zvanična poseta državnog sekretara Vatikana Srbiji.
Njegov dolazak deo javnosti protumačio je kao uvertiru za dolazak poglavara Rimokatoličke crkve u našu zemlju, što je izazvalo polemiku, treba li papa da dođe u Beograd, ili ne.
Zoran Milivojević, diplomata rekao je da kada je reč o odnosima sa Vatikanom treba da se posmatra na, kako kaže, dve ravni.
- Jedno su međudržavni odnosi, jer je Vatikan država, rekao bih, najmanja velika sila na svetu, iza sebe ima milijardu 300 miliona ljudi, vernika, uglavnom lociranih na zapadu. Drugo je verski momenat, pošto je to sedište katoličke crkve - naveo je Milivojević.
Foto: Printscreen
On dodaje da kada se govori o odnosima sa Vatikanom, onda moraju da se uzmu u obzir oba elementa.
- Poseta pape se, po pravilu ostvaruje, u onim zemljama gde su saglasni i država i crkva. Što se tiče naših odnosa, oni sun a državnom planu na uzlaznoj liniji i sasvim dobro funkcionišu. Ova poseta koja je bila doprinela je da se ti odnosi razvijaju u pozitivnom smislu - ocenio je Milivojević.
Kako kaže, postoje tri stvari koje nas opredeljuju za dobre državne odnose sa Vatikanom.
Foto: Pixabay.com
- Prvo je - Vatikan ne priznaje samoproglašenu nezavisnost Kosova, i u tome je dosledan i papa Franja, prema svemu onome što znamo on to neće učiniti, drugi je odnos prema Stepincu, odnosno to što nije proglašen za sveca, a treći element je što se ovaj papa zalaže za saradnju sa pravoslavnom crkvom - naglasio je Milivojević.
On podseća da se papa Franja sreo sa ruskim patrijarhom Kirilom pre par godina na Kubi.
Prof. dr Miroljub Jevtić, profesor Fakulteta političkih nauka, komentarišući odnos pravoslavne i rimokatoličke crkve rekao je da mi kao sekularizovano društvo zaboravljamo iskrenu religioznost.
Foto: Printscreen
- Većina naših ljudi nije iskreno religiozna, ne veruje u sakramente, kako bi braća katolici rekli. Ne veruju da postoji Bog, a takvi ljudi ne shvataju rezonovanje sveštenika. Cela priča je da su se rimokatolička i pravoslavna crkva u dogmatskom smislu ekskomunicirali 1054. godine i nastao je strašan greh. Za pravoslavce su rimokatolici jeretici, a i obrnuto - objašnjava Jevtić.
Više o ovoj temi pogledajte u videu:
